“Граница сна
или Међа дна”
Драма о усољавању
Жанровско одређење:
- Комедија судбине
- Трагедија разума
Игра празних форми
Укратко речено много озбиљна
Зајебанција.
Место догађања “Овална соба сна”
Може бити било где али ипак је само на једном месту на свету, размислите где! Е баш ту, видите свака сличност са тим местом је намерна.
Време догађања је време једне велике пушачке афере које се разилази као дим.
Лица:
- Куроглави Бил,
- младић који верује у моћ демократије, студирао је Међуна-родну политику( што само по себи нема везе са мозгом) и сањао онај сан који сањају само одабрани и у који верују милиони њуди на свету. Свира саксофон ( веома лоше ) али му то не смета да се представља као виртуоз. Воли да лаже и људе гађа бомбонама.
-
-
- Мон,
- црвенокоса лутка, страсна пушачица ( пуши све што стигне ), њена улога није лик него функција, нешто као виртуелна лутка за љубав и забаву или жена од гуме са вештачком вагином. Жена у хаљини са флеком.
- Мед,
- Баба са мушким органом. Демо-кратски опредељен “чувар сна”
- шеф дрпоматије, командант оружа-них снага, главни и одговорни уредник “Глобализатор тајмса”, судија Врховног суда и све остале функције које не би смо могли да побројимо и које се увек могу замислити и приписати овој несташној бакици кија би у бајци појела вука.
- Сва жива и нежива популација на свету учествује у овој представи мимо своје воње, али то је неважно за публику.
Публика: Оних осам или тринаест из сенке који су власници Америчког сна, пецароши душа, који су са небеских висина а нису богови, конструктори видео игрица под радним називом “Граница сна”.
-
-
Слика 1.
На сцени која је оивичена овалним зидом, централно налази се велики водени кревет у коме пливају разне пластичне играчке и који је осветљен са свих страна. Испред кревета мало са леве стране, налази се ГЛОБАЛИЗАТОР- уређај за утеривање, затупљивање и дигиталну контролу ума.
Сви спавају ( на сцени су присутни сви актери представе), стим што Вил спава на кревету, Мон спава поред њега али свремена на време подражава покрете секса уз страст и вриштање. Изнад њихове главе, стојећи спава Мед у генералској униформи са копљем у руци и пендреком на чијем се врху сија наранxасти пенис.
На поду смотан у пози заспале балерине спава Срба добра душа мењајући свремена на време ове балетске позе елегантним покретима. Спава са осмехом на лицу.
За разлику од њега Срба грозни спава отворених уста, хрче , пукће , прди, окреће се. Понекад се батрза као да оће да се отме из неких веза којима је привезан, скаче виче и бунца. Опет спава дубоким сном.
Ова сцена траје три минута. Светлост је интезивно јака, дочарава светлост из интензивног сна. Онда се светлост пригуши до мрклине и поново осветљава свитање, сунчани дан.
Пролог ове представе Срба добра душа, буди се из свог балетског сна и прелази у нормалан положај. Гледа око себе, оне који спавају, онда оне присутне у сали а затим пукне рукама а на екрану се појаве ликови који у чудним костимима седе у сенци неког дрвета. На лицима имају лудачке осмехе безграничне слободе.
Срба се обраћа њима са екрана:
-Поштована публико, ово је представа за вас, или видео игрица ако вам се тако више свиђа. Представа има пет милијарди и пет глумаца а само вас осам гледалаца, или боље речено осам за које ми знамо. Можда у сенци тог дрвета има који гледалац више , што суштински не мења нашу причу. Лова за ову представу је неограничена како би то у сновима могао да пожели министар културе Којадин а што би смо у сновима могао да му удели Млађо.
А видим да знате ко су цењена господа. Толико су познати и присутни свуда у свим европејским процесима да ми кроз главу тутњи реклама: “Нигде и никад не плови лађа а да њој није Млађа”, “Не може се дићи или попити ни једна чаша вина без Којадина”, или она, пази сад:”Нико се боље у прса не буса од Лабуса”.
Прекидају га из публике, актери са видеобима у рукама држе крстове гињолске лутке и повлаче конце којима одређују кретање свих наших јунака на сцени.
Наш Пролаг се привикава на нову ситуацију и изводећи елементе неког плеса наставља са тумачењем представе:
“ Ово није прича о Дунду Мароју, Кир Јањи или Отелу и Хамлету, или било којој простој људској души. Тема наша је универзална као што је и свет постао. Они који су променили свет, у њему све подредили својој вољи, све унифицирали, глобализовали, секцирали, клонирали , али нису себе успели да промене нити између себе да поделе власт. “Ђе ба запело”? Код граница моћи. Лако је било док се знало ко је ко. Они луди а ми збуњени. Знало се ко ће кога и како. А сада када нема кога више да глобализујете , сада неки од вас мора да су луди а они други збуњени. Па на смену и у недоглед. Ова игрица је “супер сајбрик” а ви сте је назвали”Граница сна” или “Међа дна”.
Јунак ове приче је куроглави Вил, сањар који је желео да сања онај „чувени сан“ о моћи свеукупнпј, лови неограниченој и сексуалној моћи над женама надприродној.
Основни сукоб је међу гледаоцима – владарима из сенке око тога ко је луд а ко збуњен( као када су се деца некад свађала у игри опредељујући се ко су каубоји а ко индијанци). Од тог сукоба зависе животи свих глобализованих људи на свету који, како смо рекли мимо своје воље играју у овој представи.
Каква би ово представа била да у њој нема и представника Срба:
Срба добра душа, је онај део српске душе који припада њима, међу нама и самим тим је у сукобу са оним делом српске душе који припада нама и кога он хоће да промени, прилагоди, цивилизује и глобализује притом не бирајући начин и средства.
Срба гозни, само му име каже какав је и зато у сукобу са свима у овој игрици која има намеру да забави публику и да упути неке подуке и глобалне закључке и идеје али и глумцима омогући добру забаву.
„И овом приликом заборавили нисмо
Да народу треба ИГАРА И ХЛЕБА“
Јака светлост и музика прекида монолог пролога а играчи на сцени настављају да се крећу као лутке вођене руком оних са глобалозатора.
У центру сцене срећу се Срба добра душа и Срба грозни и изводе елементе карате двобоја.
Срба грозни: Србо душице моја хајде да се играмо Била и Монике.
Срба добра душа: Како , како се игра та игра?
Срба грозни: Једноставно, ти ми пушиш док ја прдим, могло би то њима ( показује на глобализатор) изгледати као да пушиш лулу и пушташ димове. ( смеје се)
Срба добра душа: ( одмахује руком ) ма ти си примитиван, некултуран и неуклопљен тип.
Слика 2.
На сцени остаје само водени кревет на коме спава Вил. Јако светло се пали као када свиће дан. Буди се( мали трзај, па онда неколико гротескних мало већих) . Скаче по кревету као мало дете, узвикује:
„Сањао сам , сањао сам га! Ма где сањао, уснио“,скаче прави колутове и скаче увис подигнутих руку као на утакмици кад његов тим постигне гол.
„Сањао сам сан над сновима! Ко нема сна нема ни будућност! Снови су наша нада!( скаче по кревету и изводи акробације, а онда доскочи на под поред кревета и сам за себе занешено прича:
„Сањам ја као неки цар над царевима...“
Улази баба Мед са марамом на глави и тацном у руци.
Мед: „Шта бунцаш Вили.“
Вил: „Не бунцам. Сањао сам га!“
Мед: „ А ја мислила да ти сањаш њу. Е Вили, Вили нисам знала да си ти толики демократа“.
Вил : „ Сан, сан сам сањао, луда бабо.“
Мед: „ Сан, па то може свака будала!“
Вил: „ Овај сан сањају само одабрани. Ко сања овај сан постаје успешан. Познат , славан, богат и моћан! Да моћан на сваки начин. Могу шта хоћу а хоћу све!( шета у заносу) Ја као неки цар над царевима...“
Мед: „Какав цар, па ми смо демократска земља? Најснажнија, највећа и најбогатија демократска земља. Када ми нешто решимо, то онда и мора да буде тако. Ко не слуша јао си га њему! “ Заузима позу као да је за говорницом , подиже руку са кажипрстом претећи:“ Ми одређујемп границе на небу и на земљи. Ми смо власници свега. Вода, земља, нафта( лупа руком о говорницу) нарочито нафта су наша потреба и наш интерес и ко нам не дозволи да задовољимо своју глад и жеђ ( фанатично) он удара на темеље демократије.
Вил, који је све време док је Мед имала свој наступ свирао саксофон , престаје са свирком и прилази јој.
Вил: „ Добро бре баба Мед шта се палиш, сањам ја како носим гајбице са јабукама . Зарадим прве доларе онда одем у Лас Вегас у „Казино“ и зарадим први милион. Па онда купим неке људе у Вашингтону, за ситну лову бако Мед јер су људи најефтинији. Добијем кредите из посебнпг фонда за заштиту интереса демократије. Са тим кредитима покупујем све, и оне што су ми дали кредите па их они отпишу.
( Бакица Мед збуњена оваквим понашањем дојуче смушеног Вила, шета по сцени. Вил трчка око ње одушевљено прича.)
Вил: „Онда осетим неку чудну моћ. Могу све шта хоћу, кад хоћу и кога хоћу. Ја сам мера и појам за све. Сви ме слушају, тапшу ми и цитирају ме!( занет у улогу хада као да је изнад свега). Предамном сви су мрави. Схватам да сам ја уствари услов за опстанак живота на земљи. Ја сам ослонац демократије, суштина вере. ( усхићено скоро вичући) Граница пространства ума. Ја имам неограничену моћ у глави( задовољно) у рукама( уз осмех ) и међу ногама ( дрчно).
Мед: „Сад претерујеш Вили и мало се заборављаш. Све си лепо сањао али шта ће мо са временом. Имаш га као и остали људи јер си само човек. Како си се залетео има да цркнеш у сну. А кад одеш код Бога онда си исти као и сви смртници. Џабе ти сва та снага и моћ.
Вил: „Е Бог, и он је у мом сну. Каже да је и он мене сањао па сам је научио да мислим на отворфеном пламену.“
Мед: „Виле, Виле припази да ти мисли не лете по небу а да ти се дупе вуче по прашини.( Прилази му и лупи му прстенац. Вил изненађено се усправи и укочи а бака Мед га загрли и изгура са сцене).
Нема коментара:
Постави коментар