понедељак, 19. јануар 2009.

Moja nova pesma



ЋУТИМ

ВИШЕ НЕ ЋУТИМ,

ЗАНЕМЕО САМ.

ГОВОР ВЕЋ ОДАВНО

НЕМА СМИСЛА,

ДУБОКО У СЕБИ,

ОСЕЋАМ

ДА МЕ ЈЕ НЕКА ПРАЗНИНА

СТИСЛА.

ОНИ ОКО МЕНЕ

ШТО ГОВОРЕ,

КАО ДА НЕШТО

ДРУГО РАДЕ,

НЕРАЗУМНО

БЕЗНАЧАЈНО

ИЗГУБЉЕНО,

КАД ЗА ГОВОР

НЕМА НАДЕ.

ЈЕДНОМ ЋЕ

СВИ ДА ЗАЋУТЕ

КАД СВЕМИР ОВЛАДА,

ПА ЋЕ ИЗ ЋУТЊЕ

КАО ИЗ ХЛАДА

ДА СЕ ПОЈАВИ

НАДА

ГОВОРА.

четвртак, 25. децембар 2008.

Pozorisni komad Granica sna ili medja dna

“Граница сна

или Међа дна”

Драма о усољавању

Жанровско одређење:

- Комедија судбине

- Трагедија разума

Игра празних форми

Укратко речено много озбиљна

Зајебанција.

Место догађања “Овална соба сна”

Може бити било где али ипак је само на једном месту на свету, размислите где! Е баш ту, видите свака сличност са тим местом је намерна.

Време догађања је време једне велике пушачке афере које се разилази као дим.

Лица:

- Куроглави Бил,

- младић који верује у моћ демократије, студирао је Међуна-родну политику( што само по себи нема везе са мозгом) и сањао онај сан који сањају само одабрани и у који верују милиони њуди на свету. Свира саксофон ( веома лоше ) али му то не смета да се представља као виртуоз. Воли да лаже и људе гађа бомбонама.

-

-

- Мон,

- црвенокоса лутка, страсна пушачица ( пуши све што стигне ), њена улога није лик него функција, нешто као виртуелна лутка за љубав и забаву или жена од гуме са вештачком вагином. Жена у хаљини са флеком.

- Мед,

- Баба са мушким органом. Демо-кратски опредељен “чувар сна”

- шеф дрпоматије, командант оружа-них снага, главни и одговорни уредник “Глобализатор тајмса”, судија Врховног суда и све остале функције које не би смо могли да побројимо и које се увек могу замислити и приписати овој несташној бакици кија би у бајци појела вука.

- Сва жива и нежива популација на свету учествује у овој представи мимо своје воње, али то је неважно за публику.

Публика: Оних осам или тринаест из сенке који су власници Америчког сна, пецароши душа, који су са небеских висина а нису богови, конструктори видео игрица под радним називом “Граница сна”.

-

-

Слика 1.

На сцени која је оивичена овалним зидом, централно налази се велики водени кревет у коме пливају разне пластичне играчке и који је осветљен са свих страна. Испред кревета мало са леве стране, налази се ГЛОБАЛИЗАТОР- уређај за утеривање, затупљивање и дигиталну контролу ума.

Сви спавају ( на сцени су присутни сви актери представе), стим што Вил спава на кревету, Мон спава поред њега али свремена на време подражава покрете секса уз страст и вриштање. Изнад њихове главе, стојећи спава Мед у генералској униформи са копљем у руци и пендреком на чијем се врху сија наранxасти пенис.

На поду смотан у пози заспале балерине спава Срба добра душа мењајући свремена на време ове балетске позе елегантним покретима. Спава са осмехом на лицу.

За разлику од њега Срба грозни спава отворених уста, хрче , пукће , прди, окреће се. Понекад се батрза као да оће да се отме из неких веза којима је привезан, скаче виче и бунца. Опет спава дубоким сном.

Ова сцена траје три минута. Светлост је интезивно јака, дочарава светлост из интензивног сна. Онда се светлост пригуши до мрклине и поново осветљава свитање, сунчани дан.

Пролог ове представе Срба добра душа, буди се из свог балетског сна и прелази у нормалан положај. Гледа око себе, оне који спавају, онда оне присутне у сали а затим пукне рукама а на екрану се појаве ликови који у чудним костимима седе у сенци неког дрвета. На лицима имају лудачке осмехе безграничне слободе.

Срба се обраћа њима са екрана:

-Поштована публико, ово је представа за вас, или видео игрица ако вам се тако више свиђа. Представа има пет милијарди и пет глумаца а само вас осам гледалаца, или боље речено осам за које ми знамо. Можда у сенци тог дрвета има који гледалац више , што суштински не мења нашу причу. Лова за ову представу је неограничена како би то у сновима могао да пожели министар културе Којадин а што би смо у сновима могао да му удели Млађо.

А видим да знате ко су цењена господа. Толико су познати и присутни свуда у свим европејским процесима да ми кроз главу тутњи реклама: “Нигде и никад не плови лађа а да њој није Млађа”, “Не може се дићи или попити ни једна чаша вина без Којадина”, или она, пази сад:”Нико се боље у прса не буса од Лабуса”.

Прекидају га из публике, актери са видеобима у рукама држе крстове гињолске лутке и повлаче конце којима одређују кретање свих наших јунака на сцени.

Наш Пролаг се привикава на нову ситуацију и изводећи елементе неког плеса наставља са тумачењем представе:

“ Ово није прича о Дунду Мароју, Кир Јањи или Отелу и Хамлету, или било којој простој људској души. Тема наша је универзална као што је и свет постао. Они који су променили свет, у њему све подредили својој вољи, све унифицирали, глобализовали, секцирали, клонирали , али нису себе успели да промене нити између себе да поделе власт. “Ђе ба запело”? Код граница моћи. Лако је било док се знало ко је ко. Они луди а ми збуњени. Знало се ко ће кога и како. А сада када нема кога више да глобализујете , сада неки од вас мора да су луди а они други збуњени. Па на смену и у недоглед. Ова игрица је “супер сајбрик” а ви сте је назвали”Граница сна” или “Међа дна”.

Јунак ове приче је куроглави Вил, сањар који је желео да сања онај „чувени сан“ о моћи свеукупнпј, лови неограниченој и сексуалној моћи над женама надприродној.

Основни сукоб је међу гледаоцима – владарима из сенке око тога ко је луд а ко збуњен( као када су се деца некад свађала у игри опредељујући се ко су каубоји а ко индијанци). Од тог сукоба зависе животи свих глобализованих људи на свету који, како смо рекли мимо своје воље играју у овој представи.

Каква би ово представа била да у њој нема и представника Срба:

Срба добра душа, је онај део српске душе који припада њима, међу нама и самим тим је у сукобу са оним делом српске душе који припада нама и кога он хоће да промени, прилагоди, цивилизује и глобализује притом не бирајући начин и средства.

Срба гозни, само му име каже какав је и зато у сукобу са свима у овој игрици која има намеру да забави публику и да упути неке подуке и глобалне закључке и идеје али и глумцима омогући добру забаву.

„И овом приликом заборавили нисмо

Да народу треба ИГАРА И ХЛЕБА“

Јака светлост и музика прекида монолог пролога а играчи на сцени настављају да се крећу као лутке вођене руком оних са глобалозатора.

У центру сцене срећу се Срба добра душа и Срба грозни и изводе елементе карате двобоја.

Срба грозни: Србо душице моја хајде да се играмо Била и Монике.

Срба добра душа: Како , како се игра та игра?

Срба грозни: Једноставно, ти ми пушиш док ја прдим, могло би то њима ( показује на глобализатор) изгледати као да пушиш лулу и пушташ димове. ( смеје се)

Срба добра душа: ( одмахује руком ) ма ти си примитиван, некултуран и неуклопљен тип.

Слика 2.

На сцени остаје само водени кревет на коме спава Вил. Јако светло се пали као када свиће дан. Буди се( мали трзај, па онда неколико гротескних мало већих) . Скаче по кревету као мало дете, узвикује:

„Сањао сам , сањао сам га! Ма где сањао, уснио“,скаче прави колутове и скаче увис подигнутих руку као на утакмици кад његов тим постигне гол.

„Сањао сам сан над сновима! Ко нема сна нема ни будућност! Снови су наша нада!( скаче по кревету и изводи акробације, а онда доскочи на под поред кревета и сам за себе занешено прича:

„Сањам ја као неки цар над царевима...“

Улази баба Мед са марамом на глави и тацном у руци.

Мед: „Шта бунцаш Вили.“

Вил: „Не бунцам. Сањао сам га!“

Мед: „ А ја мислила да ти сањаш њу. Е Вили, Вили нисам знала да си ти толики демократа“.

Вил : „ Сан, сан сам сањао, луда бабо.“

Мед: „ Сан, па то може свака будала!“

Вил: „ Овај сан сањају само одабрани. Ко сања овај сан постаје успешан. Познат , славан, богат и моћан! Да моћан на сваки начин. Могу шта хоћу а хоћу све!( шета у заносу) Ја као неки цар над царевима...“

Мед: „Какав цар, па ми смо демократска земља? Најснажнија, највећа и најбогатија демократска земља. Када ми нешто решимо, то онда и мора да буде тако. Ко не слуша јао си га њему! “ Заузима позу као да је за говорницом , подиже руку са кажипрстом претећи:“ Ми одређујемп границе на небу и на земљи. Ми смо власници свега. Вода, земља, нафта( лупа руком о говорницу) нарочито нафта су наша потреба и наш интерес и ко нам не дозволи да задовољимо своју глад и жеђ ( фанатично) он удара на темеље демократије.

Вил, који је све време док је Мед имала свој наступ свирао саксофон , престаје са свирком и прилази јој.

Вил: „ Добро бре баба Мед шта се палиш, сањам ја како носим гајбице са јабукама . Зарадим прве доларе онда одем у Лас Вегас у „Казино“ и зарадим први милион. Па онда купим неке људе у Вашингтону, за ситну лову бако Мед јер су људи најефтинији. Добијем кредите из посебнпг фонда за заштиту интереса демократије. Са тим кредитима покупујем све, и оне што су ми дали кредите па их они отпишу.

( Бакица Мед збуњена оваквим понашањем дојуче смушеног Вила, шета по сцени. Вил трчка око ње одушевљено прича.)

Вил: „Онда осетим неку чудну моћ. Могу све шта хоћу, кад хоћу и кога хоћу. Ја сам мера и појам за све. Сви ме слушају, тапшу ми и цитирају ме!( занет у улогу хада као да је изнад свега). Предамном сви су мрави. Схватам да сам ја уствари услов за опстанак живота на земљи. Ја сам ослонац демократије, суштина вере. ( усхићено скоро вичући) Граница пространства ума. Ја имам неограничену моћ у глави( задовољно) у рукама( уз осмех ) и међу ногама ( дрчно).

Мед: „Сад претерујеш Вили и мало се заборављаш. Све си лепо сањао али шта ће мо са временом. Имаш га као и остали људи јер си само човек. Како си се залетео има да цркнеш у сну. А кад одеш код Бога онда си исти као и сви смртници. Џабе ти сва та снага и моћ.

Вил: „Е Бог, и он је у мом сну. Каже да је и он мене сањао па сам је научио да мислим на отворфеном пламену.“

Мед: „Виле, Виле припази да ти мисли не лете по небу а да ти се дупе вуче по прашини.( Прилази му и лупи му прстенац. Вил изненађено се усправи и укочи а бака Мед га загрли и изгура са сцене).


среда, 24. децембар 2008.

Сценарио за филм Бес

„БЕС“

ОРГИНАЛНИ СЦЕНАРИО ЗА ФИЛМ

НАПИСАО : СРЕТЕН С ПЕТКОВИЋ

ПРВА ВЕРЗИЈА

Ђавола нађеш и када га не тражиш!

Идеја за филм „Бес“ ANGER

Бес, биће из српског народног предања. Зли дух који се увлачи у човека или животињу који затим побесне. Беснило које настаје када се неко преједе у очи недеље или пљује у ватру. Беси, словенско трачанско племе које је живело око Нишаве.

Напомена: Делови текста осенчени жутом бојом треба да буду преведени на енглески језик/ америчка верзија.

Сиже

У планинско село Западне Србије долази млади пар, држављана Америке , др. за међународнене односе Филип Јањић и његова девојка Милена Крсмановић, новинарка „Њујорк тајмса“. Долазе после бомбардовања Србије и успостављања демократске власти. Желе да у кући Миленине мајке у засеоку Кусаковића направе свадбу и венчају се у малој цркви у суседном селу.

Шетајући шумарцима око села и уживајући у крајолику Филип наилази на изазовни призор: лепа средовечна жена повијена над послом радила је на везивању сламе.Танка летња хаљина прилепила јој се уз тело а белина бутина и једре лепе ноге сијале су се на сунцу. Груди које су јој скоро испале из хаљине клатиле су се у ритму кретања тела и као веселе веверице играле се у слами. Филип је прво био затечен а онда јој приђе пожеле да се поигра са њом. Његова охолост није хтела да пропусти овакву прилику.

Пришао јој је са леђа и на силу је обљубио.Жена се бранила, викала и отимала али је његов стисак био силовит .

Оставио је на слами и одшетао даље својом стазом не слутећи какве ће последице по њега, његову жену и њихове планове све то имати.

Филм треба да искаже сукоб традиционалног и на моралу заснованог живота који се одвија у овом крају и нове наметљиве и осионе животне филозофије која се може назвати „амерички начин живота“. Сукоб локалног, традицијоналног и наметљивог глобалног начина живота за који сви Амерички председници говоре да ће га бранити свим средствима . Зато што све што је њима потребно представља њихов легитимни интерес, њихово схватање глобализације је наметање њихове воље и интереса силом. Сукоб који се догађа је сукоб са традиционалним начином живота укорењеним у Српском народу и заснованим на његовој Православној вери и Цркви. Са друге стране на осионости силе која има разумевања само за своје интересе и жели да наметне владавину новца и интерес малог броја пребогатих људи. Ови наметљиви људи који своје интересе хоће да бране неком лажном глобалистичком идејом и цивилизациским нормама, које, уосталом нису остварили ни у својој земљи.

Муж ове несрећне жене, радећи код пчела, је био довољно близу да све види али и довољно далеко да није могао да јој помогне. У бесу руши кошнице из којих излећу разбеснеле пчеле. Опија се и одлази кући решен да се освети. Своју жену налази у штали. Видевши да избегава његов поглед, свој бес исказује тако што је и он силује. Жена свесна „кривице“ му се препушта али први пут у животу са њим не води љубав него тај чин доживљава другачије, као казну. Потом је оставља очајну и одлази решен да се освети овом осионом човеку. Уз пиће његов бес расте. Под утицајем пријатеља и свог братанца Марка схватио је да ће осветом упропастити своју љубав и породицу и све њихове животе.

Његов синовац Марко, који спрема освету али и помаже стрицу и стрини да превазиђу последице тог злочина на најбољи начин за њих , постаје креатор догађаја из потаје. Марко жели да његови стриц и стрина разумевањем и љубаљу која је између њих постојала превазиђу ово стање и сачувају свој живот али и да преступника казни на његов амерички начин, поручујући притом да сила силу нађе и да се зло на зло наставља. Он као племенит младић жели да овог човека натера да схвати последице своје осионе и наметљиве животне филозофије која проистиче из „америчког начина живота.“ Но исвоју жустрину плаћа животом.

Филип и Милена пролазе кроз разна искушења али на крају код њих побеђује љубав остају заједно и у Србији поред свега што су о њој знали и мислили.

Расплет ове приче завршава се у дану убиства Премијера Србије Зорана Ђинђића, који сигурно јесте жртва промена које је започео у Србији а које „неко ко од Србије таква каква је има необјашњиво велику корист није хтео да допусти“.

Лица:

Филип Јањић американац српског порекла, као и сви американци наметљив, осион и препун себе и својих америчких ставова изграђених у оквиру америчког начина живота кроз школовање и служење у армији САД. Слабо говори српски језик али га вешто конбинује са енглеским. Обучен у бело одело са белим шеширом на глави и лулом у зубима. Понаша се као пред камерама, спектакуларан је, говори гласно и смеје се наметљиво. Човек огрезао у лагодан и раскошан живот. Воли кратке и страсне везе са мало старијим али лепим женама. Милена је лепа и образована жена која је другачија од свих жена са којима је био . Определио се за женидбу са њом зато што га она одвлачи од старих навика а допада му се. Он има већ тридесет и пет година и крајњи је моменат да се ожени. Начин живота у његовој породици напротив, погодује његовим страсним нагонима и жудњи за промускулитетом и краткотрајним везема са старијим женама без обавеза. Себе сматра одабраним за живот којим живи и да је са његове стране довољно што одлази повремено у цркву и даје донације и милостињу сиротињи.

Милена Крсмановић, његова будућа жена , новинар Њујорк тајмса , лепа образована и веома интелигентна жена која плени својом појавом. Јако воли своју тетку Миленку и поштује свог течу Радована. Мисли да њен будући супруг Филип има проблема са комуникацијом тако да све до самог краја настоји да га оправда а и њему да објашњава оно што ни њој није јасно тако да помало изазива комичне ситуације. Заљубљена је у Филипа и не зна за његове склоности али га држи на оку. Покушава да му понуди другачије схватање живота и приближи духовно стање србског народа. Нема добре контакте са Филиповом породицом. Сматра да је породица пуно утицала на њега да се негативно формира као немаран и осион човек. Нада се да ће њихов заједнички живот омогућити позитивне промене код Филипа и да ће његово образовање дати позитивно усмерење.

Миланка Ерић, средовечна лепа и веома изазовна жена којој је то природно стање тела и духа и притом нема никаквих непристојности већ је та изазовност у природној женствености која узбуђује али се и поштује. Воли свог мужа Радована који је песник и мудрац и са којим је доживела и живи велику љубав све до тог дана када јој се догоде ствари које није могла никако ни да замисли. Буде силована од стране непознатог човека али и од стране свог Радована који њихов љубавни живот користи да искаже свој бес. Радован жели и њу да казни зато што јој се тако нешто догодило. Ипак, Миланка проналази начин да сачува и свој живот и љубав са Радованом и доприноси једном узвишено и културном разрешењу ове ситуације.

Радован Ерић, сеоски мудрац , тих и одређен човек , песник , говорник радо виђен на свадбама и славама веома духовит али озбиљан човек кога није лако померити. Ипак догађај који га је померио и приморао на радње које у животу никада не би могао ни замислити. Потпуно разбије америчком грађанину животни став и приступ и угрози концепт америчког начина живота кога разобличи као систем без критеријума етичких вредности. Код човека који му је силовао жену али се и жени његовом рођаком успева да створи моралну катарзу и да га потпуно промени и на тај начин бес и горчину прелије у духовну победу из које излази спреман да опрости, разуме и одбрани своју љубав као прави мушкарац и џентлмен. Свака наша победа над злом је победа Господња.

Марко Ерић, синовац Радованов, младић са киком леп и висок са продорним погледом. Некада је био заљубљен у Милену. Каратиста , студент теориске физике и експерт за рачунаре. Ривалски посматра Филипа али је изузетно племенит, мудар и поуздан човек. Он једини поред Радована, Миленке, и Филипа зна да је Филип силовао Миланку . На себе преузима режију ове специфичне освете желећи да тог белосветског фићфирића научи памети а да притом не угрози част свог стрица и стрине. Маскира се у Мајкла чувеног убицу из америчикх филмова.

Тола Тодор Марић, студент математике који у слободно време чува сеоске овце и тако зарађује . Воли поезију и шалу па га сви зову Луди Тола, али он нимало није за подцењивање и они који га познају веома га цене. Воли жене и генерално се свим женама удвара али на специфичан начин који изазива смех и код оних који би требало да се смеју али и код оних других. Чита поезију и воли млеко и све зна и све види шта се догађа у селу. Носи цилиндар којим је препознатљив у целом крају. Вешт је у рвању сеоским стилом и у борби са мотком. Даје комичне тонове овој причи. Први је Марков сарадник у реализацији плана освете. Маскира се уХанибала Лектора чувеног убицу из филмова страве и ужаса. Издресирао је мечку коју води по селу и игра са њом.

Јордан Симовић, сељак висок са огромним рукама и снагом. Плав као стари Словен. Пријатељ и сардник Марков и Толин. Маскира се у Косача такође убицу из америчких филмова. Вози аутомобиле, тракторе и култиваторе , јаше на магарцу тако да му се ноге вуку по земљи али и свира трубу сам по шуми.

Мајка Стојанка Крсмановић , мајка Миленина и сестра Миленкина. Сељанка којој ништа не може да промакне, која све види чује и зна. Једино није сазнала шта се догађа око свадбе своје ћерке. Прави сир и пече ракију. Воли да оговара преко плота са комшиницама. Зета гледа као странца и стално му налази ману али поштује вољу своје ћерке коју воли изнад свега. Често се растужи за покојним Сретеном, својим мужем, те сама под амбаром плаче и разговара са њим.

Бил Јањић, Филипов старији брат , Меклауд Кејн њихов пријатељ и црнац Џони Реплик, агент ЦИЈ-е и репер позвани су од стране Филипа да му помогну а и да присутвују његовом венчању. Џони Реплик бива заробљљен и стављен на муке по узору на америчке филмове страве и ужаса. На крају заволи Србију и спријатељи се са сељанима. Весели се под шатром са трубачима. Меклауд стално псује Била што је бомбардовао Србију.

Ивана Ерић, Миленкина и Радованова ћерка студент сликарства и енглеског језика и књижњвности , лепа девојка која као и њена мама оставља утисак милине на људе око себе . Са сестром Миленом и њеним вереником водиће разговор о савременом схватању љубави , глобализацији и америчком схватању живота.

Предраг звани Транзула комшија који воли да попије понеку више а има обичај да свима прича шта је чуо и видео. Када буде препричавао догађај са пута када је Тола показао Филипу ђоку изазваће Филипов бес и овај ће га истерати из дворишта али и први пут доћи у сукоб са таштом.

Сељаци, рођаци и комшије: Петар Лоје , Ковина , Милијана , Сретен Зунзо, Јеремија поштар Станоје, трубачи певачица народне музике, стриптизета Ела, сликар Ђорђе, монарх Јефрем, полицајци циганска черга и сватови. Чопор сеоске деце која прате радњу и премештају се са места на место не пропуштајући догађаје у филму имају функцију преношења радње. Понекад дају и своје интересантне и духовите коментаре. Као нека врста пролога у филму.

Инструкција / Причу треба испричати маниром америчког акционог филма са елементима хорор филмова кроз које се намеће систем вредности „америчког начина живота „ који је основа глобалистичке филозофије живота.

Бес / Црвени ветар/ Легенда о Лудом Милојку.

1.к.

Дубока ноћ у великој шуми гори ватра. Човек са дугом брадом и прљавом, расчупаном косом и дугим ноктима пиша у ватру,

2.к.

недалеко од њега на белом чаршафу пуно печеног меса. Човек једе халапљиво поред ватре обема рукама и пуних уста.

3.к.

Затим устаје и пљује у ватру више пута,обилазећи око ње.

4.к.

Обухвата га лудило. Тело почиње да му се грчи, пада у транс.Испушта крике,стење и режи.

5.к.

Устаје, израз лица му је унезверен, изобличен. Скаче у великим скоковима по селу, убија све што му се нађе на путу,

6.к.

Сву живину у кокошињцу, крупну стоку у тору.

7.к.

Дивљач у шуми.

8.к.

Гледа као кроз дурбин и бира жртве које ће наредне ноћи побити, а потом се по дану скрива у мрклини и смеје грохотним смехом од кога из дубине шуме започињу ветрови који вртложе око људи . Људи их се боје верујући да доносе бес злих духова.

Лепо село

Бесана ноћ

Зора почетком марта 2003 год, у Доњој Добрињи на путу за Средњу доброњу

Тек се раздањује.

9.к.

Радован иде из кафане са вечери поезије. Пијан је али се држи. Одједном види човека који иде поред њега . Обраћа пажњу на њега и види да има јарећу брадицу, црни шешир и дуги црни капут. На лицу му неки смешак испод грча умора и горчине.

Незнанац : Хоћемо пречицом?

Радован : Којом пречицом? Знаш како каже наш народ. Преко прече наоколо ближе!

Незнанац : До твоје куће има пречица, преко потока!

Радован : Како пречица кад има поток а нема моста.

Незнанац : У животу увек има пречица. Неко брвно оборено преко потока. Брже ће мо стићи!

Радован : Живот је и без тога велика зајебанција! Некима све иде лако, увек имају пречицу . А други пак и најобичније ствари не могу да остваре. Ми негде идемо заједно?

10.к.

Незнанац : Идемо кући! Био сам вечерас у кафани са твојим друштвом. Био си добар, али си ипак мало претерао ( скрећу са асфалта према шумској стази. Радован иде напред а незнанац за њим)

Радован : У чему сам претерао?

Незнанац : У вери . Вери у љубав!

Радован : Па мало сам матор да мењам своје веровање. Али у шта сам веровао то сам и добио.

Незнанац : Мање више сви добијемо оно у шта верујемо. Осим ако...?

Радован : Шта ако?

Незнанац : Не промениш веру! Сагледаш живот са неке друге стране!

Радован : То нећу ! Задовољан сам и својом вером и љубављу...!

Незнанац : Није ствар у томе шта ти хоћеш . Некад и неко други хоће оно што ти нећеш. Ако пођеш пречицом или ти се живот измени увек си то сам одабрао! Како каже онај ваш песник :“Ко је гори биће доли а ко доли биће гори !“ Лепо је то рекао али није објаснио где је у животу боље: доле или горе.

11.к.

( испод капута вади певца ) Него причувај ми овог певца док пишам. Даје му певца и кида грање пред собом. Губи се у шуми и мрклини.Однекуд дуне неки хладан ветар и зашушти грање у околној шуми.

12.к.

Радован ( окреће се, али не види никог) : Где си нестао, човече...( певац почиње да кукуриче а Радован се уплаши и баци га из руку . Види да се налази на брвну изнад дубоке провалије. Чује у шуми језиви смех . Осврће се да види шта је са оним незнанцем али га не види. Одједном се отрезнио. Чело му се оросило а ноге му дрхте).

13.к.

Чује неки познати глас како га дозива дозива . Онда види свог синовца Марка. .

Марко : Чича остани ту доћи ћу по тебе .( Прилази му преко брвна и хвата га за руку а потом се обојица враћају назад.) Где си кренуо тамо преко брвна. Тај пут води у Вампирску пећину!

Радован : Онај ми је показао пречицу. ( али брзо схвати да би било безвезе да објашњава све) Знаш како каже наш народ : „Преко прече, наоколо ближе“.

Аеродром

14.к.

Америка, касно послеподне.

Аеродром у Чикагу. Све бљешти од сјаја и лепоте. Велики ДЦ-10 спреман за узлетање. Долази скоро до писте црна дугачка лимузина .

15.к.

Излази човек у белом оделу и са белим шеширом на глави и млада веома лепа жена у комплету црвено црне комбинације и црвеним шеширићем на глави.

16.к.

За њима старији елегантни пар долази до степеница које воде у авион.

Старији господин : Жао ми је Филипе што нећу бити на твом венчању али имам велике обавезе у компанији а ви сте решили да се венчате у Србији!

Филип : Нећемо опет о томе. То је само венчање. А баш сте могли и да пођете са нама јер нисте били тамо где сте рођени више од педесет година.

Старија госпођа : А ја никако сада не могу. Имам хуманитарну вечеру са госпођом Олбрајт. Посвећена је гладној деци Африке. То несмем да пропустим.

17.к.

Милена : Довиђења господине. Довиђења госпођо !( улазе у авион и седају на своја седишта у првој класи. Авион полеће а стјуарт им послужује пиће.

18.к.

Филип . Мама је јако ангажована на хуманитарној активности. Разумеш је Милена!

Милена : Право да ти кажем: Не! Боље је било да су ту хуманитарну вечеру послали гладној деци Африке а они присуствовали венчању свог сина!

Филип : Али не разумеш Милена мама се спрема целе године за ту вечеру!

Милена : Не не разумем и никада нећу разумети ( гледа кроз прозор да прекине разговор)

19.к. Средња Добриња, рано ујутру.

Марко доводи Радована до куће и ставља га да седне на кревет испод трема који служи за дневни одмор.

20.к.

Миланка чује да има некога под тремом, облачи огртач и излази пред њих.

Миланка :Увеселио се мој Радован . Какво је то перје по њему као да је са кокошкама спавао.

21.к.

Марко : Све је добро, чича је био са својим песницима али у повратку је скренуо са пута. Каже да је хтео пречицом . Нашао сам га на брвну код Вампирске пећине. Добро је да си ме позвала! Идем и ја мало да спавам.

Миланка : Хајде сине. Покрићу га овде нека мало одспава . Наложићу ватру и приставити воду за кафу када се пробуди! (Радован се опустио спава и хрче а Милена га надгледа.)

22.к. Аеродром Београд

Велика дворана долазне зграде Аеродрома Београд. Десет часова преподне. Милена седи на фотељи а Филип јој журно прилази.

Филип : Преузео сам аутомобил и организовао да се ствари преместе у пртљажник. Сада да попијемо кафу у полазимо за Добрињу. Једва чекам да видим твоје село.

Милена : Гледај, овакве лепоте ниси нигде могао да видиш.

Филип : Да знаш да си у праву. Има толико лепих жена као да сам на некој ревији.

Милена : Ти си у Србији, то је овде уобичајено али теби забрањено ! Јесмо ли се разумели!( смеју се а Филип се окреће и гледа групу девојака која пролази поред њих)

Филип : Како да се упознам са природним лепотама ако ми је и гледање забрањено?

Милена : Не знам, снађи се : погледај да ли има нешто у Тајмсу или на интернету. Гледај ББС.Али ништа непипај. ОК.

23.к.

Филип: ОК. Идем само до трафике да купим цигарете! Враћам се одмах.

Одлази назад у аеродромску зграду а Милена остаје у аутомобилу.

24.к. Шанк

Како уђе з зграду Филип погледом потражи лепу жену коју је малочас у пролазу приметио и која му се насмешила . Виде је за шанком бифеа .

Филип : Могу ли ваш осмех да платим пићем.

Дама : Само једним?

Филип : За једно имам времена. Чека ме жена у колима и далек пут. ( поручује два вискија)

Дама : Зашто вам треба пиће.

Филип : Треба ми осмех и љубав.

Дама : Зар не волите своју жену .

Филип : Пре бих рекао да волим све жене. Волим и своју али ми само она није довољна.

Дама : И шта предлажете?

Филип : (Вади визит карту са мобилним телефоном). Могу ли ја добити ваш телефон.

Дама : Наравно ви сте прилика која се не сме пропустити.

Филип ( љуби је у руку) : Куцају се и он је пољуби лагано у врат а она му се поново насмеши.

25.к.

Одлази ка излазу некупвши цигарете. Оссврне се према шанку , насмеје се и оде у кола поред Милене.

26.к. Полазак

Милена: Ниси купио цигарете?

Филип : ( замишљен) Не, нисам купио!

Милена : Ишао си по цигарете?

Филип ( уз осмех) . У овој твојој Србији нема „Филип Мориса“ златног.

27.к.

( Из аеродромске зграде излази жена у бунди и седајући у такси гледа Филипа.)

Милена : Да ли гледаш њу или бунду?( Филип хоће да је пољуби) Хајде вози ( избегавајући пољубац)

28.к.

Марко на коњу стоји на брежуљку и посматра воз који јури кроз клисуру у једном моменту коњ се пропне и потрчи путељком кроз шуму затим излази на ливаду и језди ливадом .

29.к.

Човек успева да заустави коња који се опет пропне, скочи са њега и посматра траг у трави. Поново узјаше и излази на асфалтни пут код места Саставци.

30.к.

У сусрет му иде бели кабриолет са двоје интересантних путника. Марко скреће испред аутомобила путем за Добрињу а аутомобил покушава да га стигне очигледно желећи са њим да се трка. Марко да коња у галоп а због узбрдице и кривина аутомобил мора да успори. када им добрано одмакне , окрене коња да види где су и одјаха путем кроз шуму.

31.к. Сан

Јутро. Село обасјано раним пролећним сунцем. Шумарак на брегу изнад Средње Добриње у Западној Србији. Март је 2003 године.

Људи обављају послове у пољу. Миланка са корпом у руци иде кроз шумарак изнад села. Завирује под лишће и тек прозеленелу траву тражећи печурке и лековито биље. Седа на пањ и одједном на сунцу обузме је сан. Сања како је окружују нека чудовишта (као певачка група из Финске победници евровизије Лорди Рокенрол халелуја) који играјући око ње везане на ливади певају:

„Љубав не постоји

Све је само секс

Ко се секса боји

Не стоји му прав

Он није за секс

Треба му љубав

Љубав не постоји

Све је само секс

Секс секс секс

Све је само секс“

32.к.

Чује дечији смех . Буди се из овог сна кошмара , дограби корпу и панично појури низ падину.

33.к.

У страху налеће на свог Радована и он је узима у загрљај.

Радован: Шта се догодило Свило моја?

Миланка: Радоване , Радоване мој...

Чује се дечији смех из шипражја. Радован загрли своју жену и поведе је до кошница код којих је до малочас радио.

34.к. Деца

Деца трче по селу и загледају све шта се догађа. Осматрају низ друм. гледају људе који ору низ Мусину страну.

Слушају о чему комшинице на плоту шапућу. Осматрају поштара док иде по селу Скривају се по шишражју и смеју се.

35.к Радован

На ливади испод забрана Радован ради око кошница са пчелама , Повремено застане и гледа према брдашцу насупрот његовом на коме његова жена Миланка ради на везивању прошлогодишње сламе у снопље.

Бели кабриолет долази у село

36.к Заљубљени пар

Средња Добриња, око поднева.

Сеоским путем који кривуда између брда у белом кабриолету возе се млађи човек и жена. Он је у белом оделу и са белим шеширом на глави а она у костиму црвено црне комбинације са црвеним шеширићем на глави. Разговарају, смеју се и повремено љубе . Са музичког инструмента свира нека модерна музика, хејви метал. Повремено застану и диве се природи .

37.к. Занимљиви посетиоци

Мештани са великом пажњом осматрају овај чудни пар пролазника . Неки са симпатијама гледају на њих док други са неверицом окрећу главом питајући се ко су они и где су се упутили. Предраг звани Транзула долази код комшије Петра званог Лоје.

38.к. Транзула

Кућа Петра Лоја у време ручка. Петар и његови укућани за столом ручају. Видевши Предрага позивају га за сто ( покретом руке али он одмахује а они више не инсистирају већ настављају ручак.

Предраг: Е Петре џаба га било јеси чуо дошо Јамериканац!

Петар : Какав Јамериканац? Хоћеш да попијеш једну, А?

Предраг : Дај једну меку, види овако идем ја јуче кроз Кусаковиће кад тамо шета човек у белом оделу са шеширом исто белим. Кажем му ја „Добар дан“ а он ћути и као не види ме. Дај још једну, на две ноге сам дошао. Е кажем ти, џаба га било одмах га скрозирам, овај мора да је Јамериканац.

Петар : Кажеш да си га скрозирао? Како си знао? Хоћеш још једну,а?

Предраг: Погледам га ја добро, џаба га било а онда сретенем доле низ ливаду Стојанку и она ми каже да јој је дошла ћерка из Јамерике и довела ђувеглију.

Петар : Она мала Милена Стојанкина дошла и кажеш довела ђувеглију? Ама какав је јеси ли га осмотрио? Хоћеш још једну ,а?

Предраг: Када ја нећу, нисам ја од оних што неће , тај њен ђувеглија Јамериканац неки чудан човек натакао цвикер ставио шешир па како да знам какав је када га не видим у очи? Господин јесте јамерикански! Него дај још једну па да идем .

39.к. Довикивање

Миленка која ради око стога са сламом и Радован који ради са пчелама посматрају призор на друму онда се Миленка окрене ка Радовану и махне му довикујући :

Радоване, еј Радоване, виде ли ти ко је оно?

Он јој одговара:

Не чујем те, али видех да неко чудан иде путем. Можда је то твоја сестрична Милена са оним својим американцем, чујеш ли ме Милена? Види погазиће нам овце. Луди Толе их нагони право на њих. маше и он њој и поред тога што види да га она не чује. Обоје настављају да раде.

Секвенца : Овце

40.к. Тола

У сусрет овом аутомобилу иде чобанин звани Луди Тола са неколико стотина оваца. Овце окружују аутомобил чији возач узбуђено свира и гестикулира. Чобанин прилази жени и са интересовањем је посматра док се њен пријатељ и возач нервира, свира сиреноми галами на енглеском: „Склањај те овце сељачино путеви су за возила а не за овце и остави ми жену на миру. Сада ћу да те пребијем кретену један.“

41.к. Чопор керова

Возач покушава да изађе из возила али га чопор керова који чувају стадо нападне и он се брже боље враћа у кола.

42.к. Ђока

Филип :Милена реци му да склони те овце са друма и престани да му се осмехујеш. То ме вређа. Чујеш ли ти мене?

Милена :Ма не узбуђуј се толико, видиш да је непосредан. Сада ће се склонити са друма и он и овце. Није ми јасно зашто се ти толико узбуђујеш.

Филип :Да смо у Америци сада би га устрелио колтом. Кретен један примитивни, али ти ми ниси јасна зашто се смејеш?

Чобанин уз осмех помилује Милену а затим пређе на страну возача скине гаће и покаже му ђоку врло озбиљан скоро ратоборан(као да му показује оружје), затим звизне у прсте а пси растерају овце са пута . Возило одлази узбрдо док чобанин гледа за Миленом смешкајући се.

43.к.

Мамина кућа, дедина чесма

Филип: Јеси ли видела молим те овог кретенна. Знаш шта ми је показао? Курац ми је показао као да мене занима какав орган има животиња. Тебе је скоро силовао. Нарушио је наша људска права.Стока једна.

Милена: Баш те импресионирао(смеје се) према мени је био учтив и пристојан али тебе је хтео да уплаши очигледно. То што се толико узбуђујеш значи да је успео у својој намери. Филипе види иза оног брежуљка је мамина кућа. Једва чекам да видим маму. Видиш ову чесму, подигао ју је кнез Милош Обреновић свом писару неком мом даљем рођаку Крсмановићу. Ту је била увек најбоља вода . И сада има воде, мораш да је пробаш .

( Ова прича има наставак који се може, можда , видети и на филму. За сада је само понуда за евентуалну сарадњу.)

НАРОД КАЖЕ: „ ЗАСВИРАЈ, ПА И ЗА ПОЈАС ЗАДЕНИ“ А ЈА САМО МОГУ ДА ОБЕЋАМ НАСТАВАК ОБЈАВЉИВАЊА СВОЈИХ ПРИЧА, РОМАНА И ПОЕЗИЈЕ...ма колико то зазвучало нескромно. Живимо онако како мислимо!