Коштана

Такође вам представљамо интересантну драматизацију дела нашег познатог писца

Бора Станковић

КОШТАНА

Драматизација са елементима режије Сретен Петковић

„Након свих ових година и многих рањавања, схватио сам: Човек не сме да буде шкољка, закључана кутија. Он повремено мора да се отвори и да свету, макар мало, невидљиву страну свог лика показује...Да га тескоба нагомилана, она изнутра, не самеље, да га време не потре, да се као трептај свица у ноћи не угаси. И да на крају оде а да нико не сазна ко је он био и шта је у њему било.“

Бора Станковић

ЕВРОПА „У Кнез Михајловој , у свом очају сретох младог А*. Биће велико име. Са пуним поштовањем стаде пред мене и поздрави ме. Мало и попричасмо . Спрема се ,каже, ван, у Европу.

Не знам шта ће тамо...Видео сам ја шта је Европа, све неморално и лицемерно, обездушено... Само за око. Видео сам ја то по зградама и људима, по парковима и банкама. Све да буде велико, моћно, модерно, да сија, шљашти, нарочито ноћу...Банке су им највећи храмови, а новац једини бог кога познају...Све вештачко. Таква им музика, сликарство , књижевност. Вајарство им такво...У свему геометрија, угломери, прорачуни, допадљивост, касе...Нигде ту душе малих снова ...Празно, без страсти, оловно. Сами лажљивци...Нигде оно право људско, сирово људско, силовото људско...кад се мисли, воли и пати...Нема оног унутрашњег да те понесе, узвитла, тресне и да од тога и са тим живиш...Све меко, изнутра труло.

То хтедох да му кажем , али ми се нешто не даде. Само онако кисело, опраштајући се изустих: „А и нема шта тамо да се научи“...( ради се о Иви Андрићу).

Бора Станковић

Жена овде: „За мене постоји само једна посведочена, још у детињству сазната лепота жене. Наша, јужњачка, млада, још у ластарењу жена...Њу сам увек предпостављао свим другим и могућим женама.

У њој је увек нешто тамно и загонетно...у погледу, у коси, покрету...Лепота која тежи облости, гибавој, глатко-мекој и узбудљивој у њеној јединствености...Из ње кипте дубоко скривена чувства и пламен крви који се разлива преко образа, сочних усана, једрих груди и ужагрених очију...Жена која се на најмањи миг мушког ока, додира и грешне мисли прво постиди, затим крв у њој запали и све почне да гори, дрхти...док се не загрцне од наслада при помисли на слике које сама ствара...жена која ти се чини да је близу, на дохвату, а опет далека...

Такву жену знам, тражим и кроз цео живот носим.“

Бора Станковић

Жена тамо:“ Тамо где сам био, *упознао сам једну другу врсту жена. Жену из друге културе , другог света. То је жена, рекао бих, са умором у изгледу и колутовима испод очију. Врањанци би рекли „испоснела“ жена, без једрине и не тако емотивна жена. Негована , налицкана, увек у корак са модом...Вештачки створена, изнуђена лепота жене. Жена без страсти и великих заноса који изнутра навиру и у око, у образ ударају.Њен покрет, поза, изговорена реч или осмех имају смисла само ако постижу ефекат и воде до циља.

Жена, тамо, нема онај тако потребан вео стида...Она зна само за велику слободу завођења и културу неспутаног вођења љубави уз алкохол, дим и кикот, и ритуално разбацивање интимног рубља... Да се оно што боље види и да подстакне на што веће лудило... Све прорачунато , саблажњиво, и када се љуби и љубав води...Да се у једном моменту излуди, али то није оно треперење, када у заносу умиру и душа и тело...Све је то голо, изнутра кварно. Мени треба босиок-душа, магија.“

Бора станковић

„Столица за шанком“ песма Чарлса Буковског је основа кабареа који се по ширини простире сценском игром Коштане са њом се сукобљава или је подржава својим током, динамиком и духовитошћу: „Нема пакла, осим на земљи.Када једном прихватиш ову премису, бићеш слободан да живиш по свом и никад нећеш спознати самоћу и смрт ће ти бити ништа.“

Пролог : „Поштована господо, моје ведре даме,

Уђите у менажерију корака лака:

Са жудњом врелом, и са хладном језом

Уживајте само, док Геније цивилизације

Звер бесловесну и бездушну кроти...“ Френк Ведекинд.

Желим да представа буде сукоб између наметнутог и природног, права и правде, кича и уметности, бистрине и муља. Сплет поетске , еротске и филозофске борбе Боре Станковића , Френка Ведекинда и Чарлса Буковског против безосећајности и ништавила друштва које финансира и намеће секташко удружење власника новца који недостатак духа замењују новцем. Све за новац и све од новца.

Сукоб између женске природности и лепоте која плени и опчињава мушку природу и узбуђује природне страсти наспрам вештачког изгледа и замаскираних „испоснелих“жена које су функција намере да се подстакне што веће лудило, да се природност замени наметнутум формама, осећањима и ништавилом.

Простор: Радња се догађа у модерном клубу европски дизајнираном и кући Хаџи Томиној такође савременог дизајна. Оба простора се налазе на ротационој сцени и могу се брзом ротациом смењивати. У кући Хаџи томиној доминира стоод месинга и стакла и на зиду икона и кандило.

Костим: Као на „Фешен вику“ негде у Паризу висока мода заснована на кичу и гламуру али са мотивима старе врањанске ношње.

Музука: Џез у блуз обрада старе врањанске музике у изведби циганског оркестре.

Светло: У кући пригушено а у кафани-клубу бљештаво са јаким ефектима треба да симболизује пригушена стања и распусност ноћног живота .

Жанр: Мелодрама са балетским и кореографским етидама.

Шанк Буковског: У једном крају овог модерног клуба налази се шанк за кјојим пијани песник Буковски седи са пет курви, пије шегачи се и рецитује им своје стихове. Курве су све једнако обучене и све се зову Лулу.

Основа за овај ниво представе је песма Буковског „Столица за шанком“ кабаретског типа у којој Буковски пева , пије, репује, рецитује плеше и води својеврсну конферансу ове представе. Он и жицка од публике али и части пићем публику. Запева понешто што му публика захтева или исприча виц.Онда се примири и посматра „Коштану“, аплаудира и даје своје коментаре па чак на крају представе одлази у бар на сплаву заједно са својим Лулу активно посматрајући догађаје.

Лулу се догађа паралелно и у Коштани и кабареу. Све Лулу су исто обучене али говоре различитим језицима( енглеским, француским, немачким, руским и српско-врањанским.Оне су плесачице, стриптизете, певачице, возе ролере и изводе циркуске и акробатске тачке са наглашеном еротивношчу.

Прва слика

Кућа Хаџи Тмина, раскошни салон. Централно налази се икона и кандило изнад мале али лепе резбарене комоде. Зидови су полукружни обложени полицама од месинга и стакла препуним посудама од сребра, порцелана и стакла који одају богатство и рскош. Улаз у собу је са десне стране кроз двокрилна стаклена врата. Под је застрт заобљеним ћилимом боје гаса са везеним Соломоновим словима. Са плафона, као посебне халогене сијалице, висе жуте дуње. Напред, скоро у публици налазе се миндерлуци свремено обликовани загасито црвене боје.

Дан се смирује. Са улице допире свирка и граја.

У собу рупи неколико девојака које кријући се од некога прилазе прозору и посматрају шта се догађа на улици, смеју се играју и певају.

Васка : Хаџија дооди!

(Девојке уз цику излазе играјући и певајући а она пресреће Коцану)

Ходи да играмо и да певамо. „Шано душо, Шано мори отвори ми

Врата“, ( задржава Коцану голицајући је и штипајући је) Овамо ти

Мала...

Коцана :( отимајући се од Васке али раздрагано, страсно) Пусти ме Васке,

не стискај ме бре...боли ме!

Васка : (вуче је ка себи и љуби) Чекај ти, чекај! Гле како се она раскру-

пнела? Овама! (привлачи је себи и љуби. Сцена добија обрисе ба-

летске етиде.)

Коцана : ( Отргне се од Васке држећи се за образ) Изеде ме бре! Луда ли си

Ти Васке? Не знаш како боли?

Васка : Боли? А боли а кад би те он место мене уапао? Кад би те он пољу-

Био, онда болело ли би те?( играјући око ње).

Коцана: ( запушавајући Васки уста уплашено гледа око себе) Ћути, слатка,

Чуће ко!( истржући се Васки из руку бежи из собе. На вратима се

судара са Станом која улази изненађена призором.)

Васка :( музика престаје али Васка наставља са плесом, прилази Стани и

Хоће да је поведе) Хајде и ти Стано са нама да певаш и да играш.

Нико нас неће видети. Саме ће мо играти код нас у башти.

Стана : ( отимајући се ) Нећу Васке, нећу! Сама сам код куће. Сви се раз-

бежали од татка. Љут је, прек... оће да утепа некога( преплашена)

Васка : Хајде Стано, што си таква? ( грли је страсно.) Да се поиграмо ко

Некада? Коцана си је дете.

Стана : Нећу, де нећу.( љутито се отргне од ње. Из баште се чује музика и

Песма.)

Васка : Ашто плачеш ? ( постаје озбиљна).

Стана : Па како да си не плачем? Ете сви ви певате, играте а ја си самујем

И тугујем. Нигде никог код куће нема. Ни отац ни брат. Отац, већ

Знаш, љут, бесан. А бата, он никако и не долази. Све тамо са том

Коштаном...( пада Васки у загрљај плачући док је Вска теши).

Васка: А што бре тебе због њега страх?

Стана : Страх ме( са улице граја, музика, пуцњава) Ете, чујеш ли

А тамо са њима је и он.

Васка : Е када он не би био, ко би онда њој по три пара хаљина кроијо

И дукатима је китио?

Стана : Није тако Васке. Одкуда бати толики новац кад отац кесу са

Собом носи? Лажу они лажу, једва су дочекали да бату код оца

Оцрне!

Васка : ( гура Стану од себе ) Ћути молим те ! Цео свет лаже само он,

Твој брат Стојан, не лаже. Ево ми смо му сестре, ти чак и рође-

на, па шта нам је за овај празник дао и чиме нас поновио?

Ништа, ни „зелен лист“.

Стана : Поклон не треба само да је овде код куће !

Васка : Јесте, а Коштану може да кити? А тамо ,кажу, човек не сме ни

Да приђе. Песма, оро, пушке. Па и крв често легне.

Стана : Јао Васке, јао. Зато мајка по целу ноћ седи. Нит уздише нити

Плаче. Боји се да га крвава не донесу. ( јеца и пада Васки у

Заагрљај.)

/ НАСТАВАК СЛЕДИ/