ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ: „ПЕСМЕ О ПИТАЊИМА“

Da te pitam , da te pitam …

Kako je nastala pesma ?

Da li se pesma pravi u travi ,

da li se pesma ko testo mesi ,

ili se pesma nosi u glavi

dok se ne desi .

Za{to su pesme u op{te va`ne

i ~emu one slu`e ,

ako su za jelo i od wih se raste

za{to pesme nisu du`e ?

Ako su pesme toliko bitne ,

tako zna~ajne i jako fine ,

za{to ih lepo u fabrikama

ne prave ma{ine ?

Nego ih samo pesnici pi{u ,

pa se jo{ mu~e i prenema`u

kao }e doneti poqima ki{u ,

kad ne{to lepo ka`u !

A pesma , to je `eqa `iva ,

misao kao ptica {to leti ,

ona se sama od sebe zbiva ,

kao ne~eg va`nog , naj va`nijeg ,

pesnik se pesme seti .

Kada ga ne{to raduje , veseli ,

ili ga pak ne{to ti{ti i ko~i ,

prvo {to pesnik po`eli je

da pesmu neku sro~i .

E pa , dobro, ti si pesnik , ali ko su tvoji kriti~ari :?

Da te pitam

Da te pitam :

{ta to rade kriti~ari?

Mudraci od prakse

Jestel ~uli deco ,

ili ste mo`da znali ,

mudar vi{e }uti

budala se hvali .

Ali ima “mudraca”

koji su nad svima ,

kao krunski za~in

me|u za~inima .

Jo{ zinuo nisam

znaju {ta }u re}i ,

napi{em vam pesmu

a oni je obr}i , okre}i

ko da }e je mesiti

ili mo`da pe}i .

E ti su mudraci

“mudraci od prakse”

wima pla}am porez

a nekad i takse .

Ponekad im platim

~ak i neko pi}e

samo da me ne seckaju

na sitne deli}e .

A najte`e mi padaju pitawa nema . Na hipodrumu kowi tr~e “ brzinac “ ; qudi se guraju i navijaju , a ja se okrenem i u pogledu tvom vidim pitawe :

Da te pitam da te pitam …

Kakav je to kowski `ivot ?

Kowska je du`nost da vu`e kola ,

da ga ja{u i vu~e plug ,

al’ danas sve vi{e , za

razliku od vola

na hipodrumima tr~i u krug .

Kowska je sudbina uvek ista ,

pa bila to ulica , wiva il’ pista ,

stalno ga ja{u , tuku i pre`u

i po ceo dan nosi am ,

uvek ga za neko drvo ve`u

i naj~e{}e no} provodi sam .

A kowske `eqe sve su iste

da pase slobodno na livadi ,

da kasa proplankom u susret Suncu ,

da na kladancu pije vode ~iste

i kowskim `ivotom da se sladi ,

“Da bude kow na vrhuncu !!!”

Kow bi dakle da bude kow ,

a ~ovek misli da on to ne `eli ,

pa ~esto ka`e da nije ko on ,

mada se kow svemu kowskom veseli .

A mo`da i kow iz prikrajka

na ~oveka gleda sa skepsom nekom ,

pa se potajno u sebi vajka ,

i sebe poredi sa ~ovekom .

A prava specijalnost su ti pitawa kada ja do|em ku}i sa

posla i zavalim se u fotequ da malo otkuwam . Onda vadi{ istorijske teme . Razglaba{ …

Da te pitam da te pitam …

Kako ono be{e kad su se sreli Marko i Musa ?

U vremena davna `iveo delija

na daleko poznat Musa Kesexija .

Umeo je Musa zemqom da drmusa ,

da udara sna`no i u prsa da se busa .

Svi su ga se pla{ili i ptice u letu

i zato je bio sam na ovom svetu .

U o~aju svome pitao se dal’ je majka

jo{ nekog rodila junaka , da se sa wim

sretne , da se lepo biju ,

dal’ je majka rodila takvoga deliju ?

Ta ga `eqa progoni , postade mu `arka

dok na Miro~ planini on ne srete Marka .

Marko ide pravo ,

ispred sebe gleda ,

a Musa ga kopqem ga}a i mira

mu ne da .

Marko ka`e [arcu :” Vidi{ [aro jada ,

ako li se naqutim , pogazi}u gada.“

A Musa se ceri , baca buzdovan

da junaku takvom ka`e “dobar dan” .

Marko se malo sa`e , buzdovan kraj wega minu ,

i tiho [arcu ka`e :”Vidi{ li [aro psinu “.

Musa ide daqe , \avo mu ne da mira ,

pa britku sabqu skidai sabqom Marka dira :

ma{e mu iznad glave i bocka pod ple}ku [arca ,

a Marko {apu}e [arcu : “ Ubi}u tog komarca “.

Ali kad je turban skinuo , pa kapom udari Marka ,

e ona mu `eqa mu vi{e ne be{e tako `arka .

Tad se i Marko razquti

pa ~uda stade da ~ini ,

a Musa odlete nebu pod oblake

i raspali po pra{ini .

Onda ga Marko za gu{u uhvati

i stade bije ,

a Musa se u derwavu dade

ni traga od delije :

“ Pusti me Marko , Boga ti ,

tako ti juna~kog brka ,

tako ti kowa [arca ,

pusti me ovog puta ,

nikada nikog vi{e ne}u dirati ,

ne}u ni mrava zgaziti ,

nikome ne}u vi{e oponirati ,

na pona{awe svoje strogo }u paziti …”

E sad se i Marko u {alu dade

pa [arcu kroz smeh ka`e :

“ Vidi ga [aro kako zapeva i moli ,

ko kukavica siwa ili ko neka prija ,

ako ti nekad neko bude pri~ao kakav je junak

Kesexija slobodno mu reci da la`e i

ispri~aj mu kako je danas na Miro~u Musa pukao ko zrela diwa … “

Ja na poslu , u gu`vi , Dr`im dve veze i ulazi sekretarica i dodaje mi tre}i telefon , a na wemu pitawe :

Da te pitam da te pitam …

[ta je to karate ?

Na livadi se pri~a me|u bubama ,

da je u wihov kraj stigao i

ku}icu svoju podigao ispod bopkvicinog lista ,

Ze Le Ni , skakavac , ~uveni karatista .

Pri~a se jo{ da poceo dan radi i

priprema piste nakojima }e otvoriti

{kolu za karatiste .

Bube su se uznemirile

i sve bi samo da znate ,

krenule u {kolu za karate .

[arena buba Mara

ve} je i kimono spremila ,

ali u prvom poku{aju tako se jako

o travku jednu lupila ,

pa joj je i `eqa da postane karatista

malo otupila .

Misli se buba Mara : “Ja sam gospo|a stara ,

i namesto da pla}am rate u {koli za karate ,

boqe je da svojim nogama bosim i daqe

po{tu nosim .”

Ali gospodin i gospo|a Obad ,

e to je ve} druga stvar ,

oni su pravi karate par i

po ceo dan uve`bavaju pad .

Ve`baju svi od reda

i mravi , bunbari , ose

i p~ele su se odrekle meda ,

a no}u i svitci kimono nose .

Ali takve upornost

i tog `ara nigde nema …

i dok ostali leptirski svet na

lis}u drema ,

cela livada nema mira

od Crnog Leptira .

Uzle}e , ska~e i mewa pravac

ko’ pravi skakavac .

Do|e i taj dan

kada gospodin Ze Le Ni

otvori kapije svoje {kole ,

u koju nagrnu{e svi ko’ jedan

i oni koji karate vole ,

i oni koji ga ne vole ,

ali svi bi da znaju od reda ,

kako to pravi karatista izgleda .

A gospodin Ze Le Ni sedi ,

prekrstio noge i u svom miru

gleda negde pravo ka svemiru .

“ Ako bi hteli da znate , {ta je to karate ,

pokaza}u vam na prvom satu

jednu katu … “

“ J – k j a j i ” , viknu

pa onda sko~i ,

pa se prevrnu preko glave ,

pa na japanskom ne{to sro~i ,

pa kao da ima protivnike parave

stade da ih bije ,

nevi|enog li delije !

A zatim , uz naklon ,

dube}i na glavi ,

otplovi nekud ka svemiru .

I zato sada kad livadom {etate

i sa bubicama raznim se sretate ,

koje ska~u , prevr}u se preko glave

i na travkama se klate ,

treba da znate , da to one

u stvari izvode kate

uporno treniraju}i karate .

A kad do|e{ ku}i iz {kole :

Da te pitam da te pitam …

Za{to je A prvo slovo ?

A pa A

izA , nA …

ima li sme{nijeg slovA od A ,

svudA se trpa i sve bi dA znA .

ZA svimA juri

sA svimA se dru`i

i u svAku re~ se ugurA

nA ~elu kAd je uvek `uri

dA se zA drugA slovA prikA~i ,

jer sA drugim slovimA

ne{to znA~i ,

A sAmo ostAje uvek A…A…A…A .

Da te pitam da te pitam …

Kome je i za{to Drinna kriva ?

Krivudaju , krivudaju

i Dunav i Sava ,

al’ ko’ Drina

nijedna reka nije krivudava .

Kad su ono stra{ni Turci

po{li na Evropu ,

preko Drine ne moga{e

napravit ni jednu stopu .

Krivudali levo , desno

i{li uz planinu

ali nigde ne moga{e

da prebrode Drinu .

Pa im Drina zbog svog

sliva ,

postade i kriva .

Jo{ su , ka`u , obe}ali

silnu blagurinu

svakom onom ko

ispravi ovu krivu Drinu

. I od jednom ti{ina . Nema pitawa .

Ma to je zati{je pred plimu

koja sledi ….